3. Dopunjeno-Emocionalna i socijalna inteligencija

1.

Emocionalna i socijalna
inteligencija
Osnove interpersonalnih veština
Profesor: Tatjana Milivojević

2.

Koren reči „emocija“
• „Svako se može naljutiti - to je lako. Ali
naljutiti se na pravu osobu, u pravoj meri, u
pravom trenutku, zbog pravog razloga i na
pravi način - to nije lako! (Aristotel)“
• Reč emocija dolazi od lat. emovere –
pokrenuti, uznemiriti, uzbuditi i odnosi se na
uzbuđeno stanje organizma, koje je pratilac
značajnih zbivanja za pojedinca.

3.

Intrapersonalna i interpersonalna
inteligencija
• Psiholog Gardner je već bio uveo u svoj model
višestruke inteligencije (Frames of Mind: The Theory
of Multiple Intelligences, 1983):
• Intrapersonalnu inteligenciju: razumevanje samog
sebe, vlastitih osećanja i motiva, sposobnost
delovanja na sebe.
• Interpersonalnu inteligenciju: uspešna komunikacija
s ljudima, socijalna senzitivnost, delovanje na druge.
• Danas te dve vrste inteligencije zovemo emocionalna
i socijalna inteligencija.

4.

Ko je prvi upotrebio termin
„emocionalna inteligencija“?
• Termin emocionalna inteligencija prvi put su upotrebili
1990. psiholozi Piter Salovej i Džon Majer.
• U javnost je ovaj koncept uveo i popularizovao Danijel
Goleman 1995. bestselerom Emocionalna inteligencija.
• Кorišćen za opisivanje osobina značajnim za uspeh u
životu: adekvatno razumevanje i izražavanje svojih
osećanja, kontrolisanje temperamenta i impulsa,
prilagodljivost, empatija, omiljenost, rešavanje
problema razgovorom, upornost, ljubaznost, nežnost,
poštovanje.

5.

Iste sposobnosti važne za odnose
sa drugima i sa sobom
• Iste osobine, odnosno sposobnosti koje su
važne na radnom mestu, u društvu, u braku, u
vaspitavanju dece, važne su i u samoći kad se
razračunavamo sa svojim psihičkim
energijama koje često nije jednostavno
kanalisati.

6.

Emocije su važni izvori saznanja
• Osnovna teza od koje polazi koncept o
emocionalnoj inteligenciji je da emocije nisu
slepi afekti već su važne za poznavanje sebe i
drugih.
• Emocije se sa razvojem ličnosti menjaju,
sazrevaju i pokazuju dostignuti stepen
psihičkog razvoja.

7.

Standardni (tradicionalni) koncept
inteligencije
• Standardni (tradicionalni) koncept inteligencije nije
prihvatao mogućnost jedinstva ove dve psihičke
funkcije (emocija i inteligencije) i isključivao je
emocije.
• Smatralo se da su emocije i inteligencija, kao moć
racionalnog rasuđivanja, međusobno
suprotstavljene.
• Inteligentno ponašanje se poistovećivalo isključivo sa
racionalnim, a ponašanje pod uticajem emocija sa
iracionalnim.

8.

Uvrežena predrasuda
• Rasprostranjena predrasuda o rascepu psihe
između emocionalne i kognitivne sfere.
• Iz uvreženog shvatanja da emocije imaju
značenje nečeg iracionalnog, proističe i
čovekova borba da ih skriva i potiskuje.

9.

Od čega su sastavljene emocije?
• Emocije nisu samo emocije, t.j. svaka emocija sadrži:
• 1. Telesni oset: promena fiziološkog stanja i prateći telesni
osećaj, prijatan ili neprijatan (stegnuti mišići, ubrzani rad
srca, pliće disanje, znojenje dlanova, rumenilo lica...)
• 2. Afektivni ton ili subjektivni doživljaj (prijatan,
neprijatan)
• 3. Izražajnu dimenziju i karakteristično ponašanje (izraz
lica, položaj tela, kretnje ...)
• 4. Кogniciju i evaluaciju : procenu, saznanje, spoznaju,
otkriće, vrednovanje.
• 5. Tendenciju ka pokretu, akciji: emocija pokreće, podstiče
na akciju.

10.

Tri faktora nastanka emocija
• 1. Percepcija stimulusne situacije (npr.
šetam se i vidim medveda):
• Da bi osoba mogla da reaguje na neku
promenu u spoljašnjem svetu, ona prvo
mora da je registruje svesnim opažanjem.
• Dakle, određena promena u spoljašnjem
svetu se putem čula mentalno
reprezentuje.

11.

Tri faktora nastanka emocija
• 2. Apercepcija – pripisivanje značenja (medved je
opasna životinja kad se oseća ugroženom ili je
gladna, trči brže od čoveka, u stanju je da se uspuže
uz drvo i svaštožder je).
• Mentalna predstava neke stimulusne situacije sama
po sebi ništa ne znači, dok joj subjekt ne odredi neko
značenje.
• Hiperbrzi kognitivni proces: ovaj proces se odvija
veoma brzo, uglavnom automatski, tako da je prosto
sliven sa procesom opažanja.

12.

Tri faktora nastanka emocija
• 3. Valorizacija – pripisivanje važnosti, značaja.
• Tek kada se neko značenje stimulusa proceni
kao važno, bitno ili značajno – nastaje emocija.
• Valorizacija je kritični momenat u procesu
obrade informacija o stimulusu jer samo od
nje zavisi da li će nastati osećanje ili ne (život
mi je ugrožen).

13.

Tri faktora nastanka emocija
• Doživljena osećanja vas informišu o
vrednostima stvari.
• Percepcija nam kaže da stvari jesu.
• Mišljenje (apercepcija) nam kaže šta stvari
jesu.
• Osećanja nam kažu koliko nam one vrede.
(Karl Gustav Jung, 1935).

14.

Prožimanje funkcija
• Neuroanatomska istraživanja, sprovedena
pomoću napredne tehnologije, revolucionisala
su racionalistički model dokazivanjem
emocionalnih osnova mnogih procesa koji su se
ranije vezivali samo za kognitivne funkcije.

15.

Nezaobilazna uloga emocija u
kognitivnim procesima
• Dokazala su da moždani sistem mreža koji je u
vezi sa rezonovanjem nije dovoljan za
rasuđivanja koja uključuju telo, emocije,
društvene faktore i okruženje.
• Jedan od najzaslužnijih naučnika za dokazivanje
fundamentalne i nezaobilazne uloge emocija u
kognitivnim procesima je neuronaučnik Antonio
Damasio.

16.

Nezaobilazna uloga emocija u
kognitivnim procesima
• U knjizi „Dekartova greška“ (objavljenoj prvi put
1994.) Damasio iznosi rezultate istraživanja koja je
sproveo i koji pokazuju da emocije igraju ključnu
ulogu i u logičnom mišljenju.
• Filozofi i naučnici (psiholozi i biolozi) su previše
dugo zanemarivali emocije, pretpostavljajući da
one samo zamagljuju racionalno mišljenje, iako su
delovi mozga koji učestvuju u obe te funkcije
povezani u neuronska kola od ključnog značaja.

17.

Nezaobilazna uloga emocija u
kognitivnim procesima
• Damasio opisuje slučaj svog pacijenta Eliota (sličan
čuvenom slučaju Fineasa Gejdža) kod koga su te vitalne
veze bile prekinute zbog operacije tumora na mozgu.
• Eliot nije mogao normalno da živi, iako su testovi
pokazali da su njegove intelektualne sposobnosti ostale
neoštećene.
• On, međutim, nije mogao da donosi odluke, planira ili
pravilno rezonuje - zbog toga što mu osećanja više nisu
potkrepljivala proces mišljenja

18.

Emocije podstiču mišljenje
• Emocije samom svojom prirodom podstiču mentalne
procese.
• One nas nagone na razmišljanje (o događajima koji su ih
izazvali, o sopstvenim reakcijama i njihovim posledicama
itd.).
• Čovek teži da bolje razume svoje emocije, istražuje njihove
uzroke, značenje i dejstvo.
• Svojim intenzitetom, emocije usmeravaju i usredsređuju
pažnju na ono što ih izaziva, na njihov sadržaj i efekte.
• Emocije nam postavljaju probleme za koje tražimo rešenja.

19.

Prošireni racionalizam
• Za razliku od tradicionalnog racionalizma,
savremeni kognitivistički pristup ublažava
suprotnost između razuma i osećanja.
• Verovanje da je racionalno razmišljanje samo
kognitivni proces nije dovoljno utemeljeno.
• U stvari, nema racionalnosti (ili racionalnih
odluka) bez emocija.

20.

Prošireni racionalizam
• Emocije su toliko sveprisutne u našem životu i u
svakom procesu donošenja odluka da bismo se
bez njih iracionalno ponašali.
• Racionalnost je posledica neprestane i bliske
interakcije između kognicije i emocija, pre nego
rezultat nekakvog nezavisnog kognitivnog
procesa koji ne bi bio pod uticajem emocija.

21.

Kognitivni i emocionalni moždani
sistem
• Emocije su sastavni deo kognicije i povezuju se
sa racionalnošću.
• Sa stanovišta neuronauka, stepen integrisanja
kognitivnih i emocionalnih funkcija je upečatljiv.
• U poslednjoj deceniji empirijska istraživanja su
pokazala da ne postoji jasna distinkcija između
emocionalnog i kognitivnog moždanog sistema

22.

Saradnja između emocija i razuma
• Iako su emocije „alarmni“ signali ili pokazatelji toga
šta vrednujemo, šta je značajno za nas, one nisu
pouzdan konačni arbitar toga šta je zaista vredno.
• To znači da ne bismo smeli ni uvek da gušimo svoje
emocije, niti da ih uvek sledimo.
• Emocionalna inteligencija ili mudrost zahteva da
procenjujemo naše emocije (metakomponenta), da
preispitujemo njihove temelje i valjanost.
• Zato je nužna saradnja između razuma i emocija.

23.

Odnos između emocionalne i
kognitivne inteligencije
• Emocionalna inteligencija i kognitivna
inteligencija nisu identične, ali nisu ni potpuno
nezavisne jedna od druge.
• Ne stoje u simetričnom odnosu.
• Pojedinac kojeg krasi visoki IQ može da ima
izrazito nisku emocionalnu i socijalnu
inteligenciju, ali obrnuto ne važi: emocionalna
inteligencija je ipak povezana sa određenim
stepenom kognitivne inteligencije

24.

Odnos između emocionalne i
kognitivne inteligencije
• Sve brojnija istraživanja pokazuju da rezultati na IQ
testovima predstavljaju prevashodno pokazatelj
napredovanja u školskom i akademskom
obrazovanju, a da ti rezultati nemaju prediktivnu
vrednost za kvalitet kasnijeg životnog puta.
• Slaba socijalna/emocionalna inteligencija je često
razlog zašto pojedinci izuzetno visokog koeficijenta
inteligencije ne uspevaju da ostvare svoje životne
ciljeve.

25.

Socijalna inteligencija širi pojam od
emocionalne inteligencije
• Socijalna (ili interpersonalna) inteligencija je širi pojam
od emocionalne inteligencije: obuhvata interpersonalnu i
intrapersonalnu inteligenciju.
• Socijalna inteligencija obuhvata:
• sposobnost predupređivanja i razrešavanja sukoba među
ljudima,
• empatiju i dar za sklapanje prijateljstava,
• sposobnost društvene analize, tj. otkrivanja i tumačenja
tuđih osećanja i briga,
• sposobnost iniciranja (pokretanja), organizovanja i
koordinisanja ponašanja grupe.

26.

EQ: koeficijent emocionalne
inteligencije
• Emocionalna (ili intrapersonalna) inteligencija
se označava sa EQ (skraćenicom po uzoru na
IQ). EQ je:
• sposobnost praćenja svojih i tuđih emocija i
upotreba tih informacija u razmišljanju i
ponašanju.
• upoznavanje i adekvatno razumevanje sebe.
• konstruktivan odnos prema sopstvenim
emocijama.

27.

Metakomponente
• EQ se temelji na prepoznavanju vlastitih osećaja u
trenutku u kojem je do njih došlo, to jest
sposobnostima:
• Metakognicije – praćenja (svesti o), nadzora i
upravljanja vlastitim mentalnim procesima.
• Metaraspoloženja- svesti o vlastitim raspoloženjima i
emocijama i o tome šta ih izaziva.
• Samosvesti (svesti o vlastitoj ličnosti) – stalna svest o
svojim unutrašnjim stanjima i mislima koje ih prate. Ne
treba je brkati sa obuzetošću sobom, sa
egocentrizmom!

28.

Emocionalna inteligencija
• Emocionalna inteligencija je:
• sposobnost brzog zapažanja, procene, i adekvatnog
izražavanja emocija;
• sposobnost uočavanja i generisanja osećanja koja
olakšavaju mišljenje i delanje;
• sposobnost razumevanja emocija i znanje o
emocijama, i
• sposobnost regulisanja vlastitih emocija u svrhu
unapređenja svog emocionalnog i intelektualnog
razvoja.

29.

Povezanost socijalne i emocionalne
inteligencije
• Povezanost socijalne (interpersonalne) i emocionalne
(intrapersonalne) inteligencije čini skup veština koje nam
omogućuju da:
• odaberemo ispravan način upotrebe osećaja i nesvesnih
instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima,
• shvatamo i poboljšavamo sami sebe u smislu
samokontrole i motivacije,
• prepoznajemo i obrađujemo sopstvena i tuđa osećanja i
• konstruktivno rešavamo sukobe.

30.

5 opštih komponenti EQ
• 1) Samosvest (self-awareness) je temelj EQ
• spoznaja sopstvenih emocija i misli koje ih prate.
• prepoznavanje osećanja u trenutku kada se
ispoljava. Nemogućnost prepoznavanja osećanja
dovodi do toga da od njih zavisimo.
• Ljudi koji su sigurniji u svoja osećanja veštije vode
sopstvene živote i sigurnije donose odluke. Te
odluke su i razboritije!

31.

5 opštih komponenti EQ
• 2) Samokontrola (upravljanje sobom, self-management) :
upravljanje svojim emocijama.
• Uticanje na sopstvena osećanja kao i na njihovo
izražavanje. Nedostatak ove sposobnosti vodi tome da je
osoba u stalnom emocionalnom previranju, stalno se bori
sa osećanjima ogorčenosti i mučnine (utopljenici).
• Posedovanje samokontrole utiče na brži oporavak od
životnih nemira i padova.
• Omogućava distanciranje od trenutnih emocija, i samim
tim veću nepristrasnost i tačnije opažanje i procenu
situacije.

32.

5 opštih komponenti EQ
• 3) Samomotivacija (self-motivation) upravljanje
svojim pobudama, željama, motivima u osnovi je
svakog dostignuća, ostvarenja i uspeha.
• umeti voditi sebe ka određenom cilju.
• ovladati veštinama potrebnim za dostizanje željenog
cilja.
• umeti kanalisati emocionalnu energiju i uzbuđenje u
akcionu energiju usmerenu ka željenim ciljevima.

33.

5 opštih komponenti EQ
• 4) Empatija (social awareness): prepoznavanje tuđih emocija
• Empatija se temelji na samosvesti i samospoznaji: ne
možemo prepoznati i osetiti tuđa emocionalna stanja ako
nismo svesni svojih emocija.
• Empatični ljudi se veštije navikavaju na skoro nevidljive
društvene signale, razumeju psihološka zbivanja u drugima i
imaju dobar kontakt sa njima.
• Empatija pomaže da se bolje razumeju drugi, i drugima
pomaže da se bolje osećaju.
• U empatiji postoji istovremeno uživljavanje, poistovećenje i
neophodna distanca od emocija, očuvanje svesti o sebi, kao
različitom od onog drugog.

34.

5 opštih komponenti EQ
• 5) Umeće održavanja društvenih odnosa
(relationship management)
• veština kojom se pozitivno utiče na emocionalna stanja
drugih ljudi; motivisanje, inspirisanje, unapređivanje
drugih; upravljanje konfliktima
• izraženo prosocijalno ponašanje: kooperativnost,
učtivost, predusretljivost, savesnost, odgovornost prema
drugima.
• katalizator promena.
• Ljudi koji usavršavaju ove veštine uspevaju u svemu što
podrazumeva uspešnu saradnju sa drugima.

35.

Najsloženija sposobnost u modelu
EQ
• U modelu EQ najsloženija je sposobnost upravljanja
vlastitim emocijama - samoregulacija, jer uključuje
održavanje pozitivnih i moduliranje (uravnotežavanje,
menjanje, harmonizovanje, nijansiranje) ili
prevazilaženje negativnih stanja.
• Emocionalnu inteligenciju karakteriše osnovni
optimistični stav - princip nade. Iz neuspeha se
izvlače lekcije i korektivna ponašanja.
• Rezultat: osećanje samoefikasnosti naspram stalnog
osećanja bespomoćnosti i anksioznosti

36.

Najsloženija sposobnost u modelu
EQ
• U samoregulaciji nije stvar u tome da čovek ne
sme sebi da dopusti snažna osećanja, niti da
sebi zabrani da ih ispolji.
• Radi se o tome kada i na koji način se takve
emocije izražavaju (setiti se Aristotelove
rečenice); da li se one usklađuju sa situacijom;
da li se uzimaju u obzir ne samo neposredne
već i dugoročne posledice, štete, odnosno
dobiti.

37.

Neurološka osnova
• Sposobnost samoregulacije duguje razvoju
specifičnog dela mozga, nazvanog prefrontalni
korteks.
• Tokom miliona godina, ta moždana zona se
razvijala i kreirala sve kompleksnije funkcije koje
su omogućile ljudskim bićima da bolje regulišu
svoja ponašanja.
• Sposobnost mašte i pamćenja nam omogućuje da
zamislimo i setimo se onog što dugoročno želimo
za sebe.

38.

Značaj za budući život
• Pojedinci koji češće i lakše kontrolišu svoje
neprijatne emocije i neprikladna ponašanja,
koja su u stanju da odlože neposredno
zadovoljenje svojih želja postaju socijalno
kompetentniji.
• Socijalna kompetencija: vladanje veštinama
bitnim za održavanje skladnih odnosa sa
svojim društvenim okruženjem.

39.

Pojam „samoregulacije“
• Samoregulacija je sposobnost upravljanja i
kontrole nad vlastitim ponašanjem, mislima, te
menjanje istih u skladu sa zahtevima situacije.
• Uključuje sposobnost inhibicije prve
reakcije, odupiranje nevažnim stimulansima i
istrajavanje u zadacima i onda kad ne uživamo u
njima.
• Samoregulacija je sposobnost pojedinca da
održi ili ponovno postigne adekvatan nivo
pobuđenosti, uravnoteženo fiziološko stanje i
ponašanje.

40.

Samokorektivno prilagođavanje
• U najširem smislu samoregulacija se može
definisati kao nameran, svrsishodan, složeni
proces koji vodi samokorektivnom
prilagođavanju ponašanja kako bi se postigli
postavljeni ciljevi (Carver & Scheier, 2011).
• Samokorektivno znači da čovek koriguje,
modifikuje, prilagođava svoje ponašanje.

41.

Samouticaj
• Sposobnost regulisanja, tj. uticanja na svoje misli,
afekte, ponašanja i akcije (samouticaj) predstavlja
jednu od najsnažnijih motivacionih sila u čoveku.
• Svako ima potencijalno mogućnost da nauči da opaža
i razume sebe ne samo kao biće koje se zadovoljava
time da bude, već takođe kao biće u postajanju, koje
bira da aktivno učestvuje u sopstvenom razvoju.
• Šta god izabrali, u konačnici zavisi od nas samih i zato
možemo da odigramo glavnu ulogu u oblikovanju
osobe kakva želimo da budemo.

42.

Tri skupine ljudi u odnosu prema tome
kako se nose sa svojim emocijama
• 1. Svesni sebe: osobe svesne svojih emocija u
trenutku u kojima ih doživljavaju, poseduju
emocionalnu svesnost i prefinjenost.
• Samostalne su, svesne svojih granica, dobrog su
psihičkog zdravlja, uglavnom vedre i optimistične. Ne
utapaju se u mračne misli, žaljenje za učinjenim ili
propuštenim, samosažaljenje
• Sposobne su da osete krivicu (imaju moralni osećaj),
ali se ne odaju griži savesti* kao sterilnom “vraćanju
filma” unazad.

43.

• *Кrivica je neprijatno osećanje, rezultat procene pojedinca
da je odstupio od vlastitih moralnih normi ili da je naudio
drugome
• Osećanje krivice se javlja u obliku griže savesti, čije
proživljavanje pojedincu omogućava da se pokaje, tj.da se
kritički osvrne na ponašanje zbog koga se oseća krivim, te
da koriguje svoje ponašanje
• Razlika između griže savesti i kajanja: prva može da ostane
pasivna, jalova, drugo je uvek aktivno, delatno, usmereno
na ispravljanje greške i poboljšanje svog ponašanja u
budućnosti.
• Griža savesti je nužan preduslov za kajanje, ali je kajanje
više, jer je aktivno, delatno.

44.

Tri skupine ljudi u odnosu prema tome
kako se nose sa svojim emocijama
• 2. Utopljenici: osobe iz ove grupe osećaju se
preplavljene emocijama i nemoćne da im
izmaknu, kao da su one u potpunosti preuzele
vlast nad njima.
• Ne poseduju budnu svest o svojim osećanjima pa
su u njima izgubljeni, ne znaju kako da se postave.
• Mračna stanja ih potpuno obuzimaju i imaju
utisak da su emocionalno totalno izvan kontrole.

45.

Tri skupine ljudi u odnosu prema tome
kako se nose sa svojim emocijama
• 3. Pomireni: ove osobe uglavnom nemaju
problema sa shvatanjem svojih emocija, ali ih,
ma kakve bile, ne pokušavaju promeniti.
• Imaju pasivan, a ne konstruktivan, delatan
stav– „takav sam kakav sam, uzmi ili ostavi”.
• Pogrešno uverenje da se ljudima emocije
jednostavno dešavaju, bez njihovog upliva.

46.

Srednji put
• Emocionalna inteligencija znači inteligentno, svesno,
aktivno odnošenje prema vlastitim emocijama.
• To nije ni potčinjavanje emocijama ni njihovo
potiskivanje.
• Podleganje emocijama i afektima – eksplozija
• Potiskivanje emocija - implozija (raspad iznutra)
• U emocionalnu inteligenciju spada i adekvatno
izražavanje emocija:
• „Između eksplozije i implozije, carski put je
ekspresija“.

47.

Emocionalna pismenost
• Ovaj pojam razvio je transakcioni analitičar Кlod
Štajner (Školovanje srca, 1996).
• Кada smo emocionalno pismeni to znači da osećamo
svoja osećanja, znamo šta osećamo i koliko snažno, i
šta je uzrok tih osećanja. Zahvaljujući tome, umemo
da prepoznamo i tuđa osećanja.
• Naučili smo kako, kada i gde da ih izrazimo i da ih
kontrolišemo.
• Znamo kako emocije utiču na druge i prihvatamo
odgovornost za njihovo dejstvo.

48.

Skala emocionalne svesnosti
• Prema Štajnerovom konceptu emocionalna pismenost se
kreće od potpune nepismenosti do pismenosti.
• On emocionalnu pismenost i nepismenost ne vidi kao
jasno razgraničene kategorije nego ih shvata kao delove
jednog kontinuuma.
• To je “skala emocionalne svesnosti" u kojoj razlikuje 8
kategorija .
• Prve tri kategorije pripadaju emocionalnoj nepismenosti,
dok emocionalna pismenost počinje sa četvrtom
kategorijom - “lingvističkom linijom”.

49.

Skala emocionalne svesnosti
• Na strani emocionalne nepismenosti:
• 1. emocionalna umrtvljenost: najteži oblik
emocionalne nepismenosti;
• 2. telesni oseti: postoji telesna svesnost; osećaju
senzacije u telu, ali ih ne prepoznaju kao emocije
(aleksitimija);
• 3. haotični doživljaj – osoba može da doživi
snažna osećanja, ali ne može da ih identifikuje,
razgraniči, izrazi rečima, proradi;

50.

Skala emocionalne svesnosti
• Na strani emocionalne pismenosti
• 4. lingvistička linija: sposobnost da se osećanja
poime, imenuju, izraze rečima;
• 5. diferencijacija: mogućnost prepoznavanja
različitih osećanja (razlučivanja) i njihovog
intenziteta, kao i da se o njima razmišlja i govori
sa drugima;
• 6. uzročnost: kada osoba shvata i razume razloge i
„okidače“ svojih emocija;

51.

Skala emocionalne svesnosti
• 7. empatija: sposobnost da se razumeju tuđa
osećanja, da se saoseća;
• 8. interaktivnost: u ovu kategoriju spadaju oni
koji su u stanju da razumeju emocionalne
razmene između ljudi na osnovu neverbalnih i
verbalnih signala.

52.

Značaj bogatstva rečnika
• Emocionalna pismenost počinje razvojem sposobnosti da
se osećanja imenuju i izraze rečima.
• Deca raspolažu vrlo oskudnim fondom reči kojima mogu da
izraze svoja osećanja.
• Pošto je govor povezan sa mišljenjem, a reči sa pojmovima,
jezičko siromaštvo ukazuje na siromaštvo pojmova, pa
samim tim i na smanjenu mogućnost da se identifikuju,
diferenciraju (razaznaju, razluče) i izraze sopstvena
osećanja.
• Prema tome, emocionalna pismenost je pre svega
bogatstvo pojmova, potom i njihovog verbalnog
izražavanja.

53.

Emocionalni razvoj deteta
• U toku razvoja dete postaje sve sposobnije da:
• 1. kontroliše svoja osećanja
• 2. prepozna emotivne signale koje dobija od
drugih osoba.
• Bolja kontrola emotivnog ispoljavanja kod
dece povezana je sa njihovim napredovanjem
u verbalnom izražavanju.

54.

Emocionalna inteligencija utiče na
školske rezultate
• Pokazalo se da detetovo razumevanje
sopstvenih i tuđih emocija, sposobnost
verbalizovanja emotivnih stanja i ispravne
identifikacije emotivnih signala u okolini utiču
na njegovo školsko postignuće.
• Emocionalna inteligencija se poboljšava sa
starenjem, ali ne nužno i automatski! Na tome
se mora i raditi.

55.

Uloga roditelja
• Važna uloga roditelja u razvoju emocionalne i
socijalne inteligencije deteta.
• Neposredno:
• načinom na koji reaguju na detetove emocije ( da li
postoji „zabrana“ na neke emocije).
• verbalnim upućivanjem deteta u prikladne načine
ispoljavanja emocija.
• primerom sopstvenih emotivnih reakcija.
• Posredno:
• kvalitetom afektivnog odnosa s detetom.

56.

Aleksitimija
• Poremećen odnos prema emocijama i osećanjima.
• Aleksitimija: (grč.: a- “nedostatak”, lexis, “reč”, i thymos
“emocija”) termin koji je skovao psihijatar Peter Sifneos
(1972): nedostatak pojmova/reči za osećanja.
• Stanje u kojem osobe imaju problema sa
identifikovanjem i razlikovanjem pojedinačnih emocija
(npr. ljutnje i tuge), kao i emocija i telesnih oseta (npr.
tuge i glavobolje ili ljutnje i stomačnih grčeva).
• Pošto im nedostaju reči kojima bi identifikovali osećanja,
njihovoj okolini i njima se čini da ni nemaju osećanja

57.

Aleksitimija
• Aleksitimici osporavaju rašireno laičko verovanje kako
je savršeno i samo po sebi jasno što osećamo - oni o
tome nemaju pojma.
• Nedostaje im do krajnjih granica temeljna
sposobnost emocionalne inteligencije, svest o
vlastitoj ličnosti - svest o onome šta osećaju dok se te
emocije u njima komešaju;
• Ne umeju da otkriju šta je izazvalo njihovo stanje;
• Takođe ne umeju da povežu svoje misli sa onim što
osećaju.

58.

Komentari sa jednog foruma
• 1. “Ovo što je opisano je svojstveno svima nama, manje
ili više! Mislim da nema čoveka na svetu koji, u nekom
obliku/meri, nema ovaj emotivni „problem”! Svako od
nas ima mehanizme bežanja od neke emocije. Mi toga
nismo svesni, dešava se „u hodu”. Spolja izgleda kao da
ne osećamo ništa, niti nas nešto može pogoditi.
Međutim, naš nesvesni deo puni našu čašu, pamteći sve
ono od čega smo spretno pobegli. Sve se to dešava van
naše kontrole. Tako i dolazi do onih trenutaka kada smo
odjednom tužni, ili nervozni, a za to ne vidimo nikakav
razlog....Praksa je pokazala da ljudi najčešće mešaju tugu
i strah, ili bes i tugu.”

59.

Komentari sa jednog foruma
• 2. “Ovo je sada najmodernije: ljudi koji su radoholičari
(bez obzira da li se bave biznisom ili su u pitanju one
preterano uredne i radne domaćice). Oni ne mogu da
stanu. Ili ne smeju. Ako bi kojim slučajem zastali sa
opsesivnim zapošljavanjem mozga, iz njih bi izbilo nešto
od čega bi se prestravili - emocije! Tako i postaju
vrhunski hirurzi, najbolji menadžeri, žene u čijim kućama
sve sija i blista...
Naravno da ovi primeri nisu uvek definicija za uspeh ima i te kako uspešnih ljudi koji smeju da zastanu i da se
bave sobom i slobodnim vremenom!”

60.

Veza sa psihosomatskim
poremećajima
• Odnos prema emocijama je ključ za razumevanje
psihosomatskih poremećaja.
• Aleksitimija je često faktor nastanka psihosomatskih
poremećaja.
• Psihosomatski poremećaj: fizički funkcionalni
poremećaj psihogenog porekla.
• Veliki broj psihosomatskih pacijenata nije u stanju da
rečima prepozna, razlikuje i opiše svoja osećanja.

61.

Rezime
• EQ uključuje sposobnosti kao što su:
• Motivisanje samog sebe
• Istrajnost uprkos teškoćama i frustracijama
• Obuzdavanje impulsivnosti
• Odgađanje trenutka zadovoljenja želja, ubiranja
plodova, nagrada (unutrašnjih i spoljnih)

62.

Rezime
• Regulisanje svojih raspoloženja.
• Кanalisanje, oblikovanje, svrsishodno
korišćenje sopstvenih emocija.
• Onemogućavanje uzrujanosti da zaguši
sposobnost tačnog opažanja i razmišljanja.
• Empatija, prepoznavanje tuđih emocija,
sposobnost da se stavimo na njihovo mesto,
bez gubitka granica svoga ja.

63.

Pitanja
• 1. Etimološko značenje reči emocija.
• 2. Standardni koncept inteligencije
• 3. Emocionalna i socijalna inteligencija (i ime psihologa);
kako je te inteligencije nazvao psiholog Gardner?
• 4. Кoji je širi pojam - emocionalna ili socijalna inteligencija?
• 5. Od kojih elemenata se sastoji svaka emocija?
• 6. Tri faktora nastanka emocija
• 7. Кakav je odnos između kognitivne inteligencije i
emocionalne inteligencije?
• 8. Definicije metaspoznaje, metaraspoloženja i samosvesti.

64.

Pitanja
• 9. Tri skupine u koje se mogu podeliti ljudi prema
dominantnom načinu odnošenja prema svojim
emocijama.
• 10. Adekvatno izražavanje emocija: između eksplozije i
implozije, carski put je ..................................?; Кako
dolazi do eksplozije, a kako do implozije?
• 11. Кoja je najsloženija sposobnost u modelu
emocionalne inteligencije?
• 12. Definicija socijalne kompetencije
• 13. Šta znači pojam „samoregulacija“?

65.

Pitanja
• 14. Šta znači pojam „samouticaj“?
• 15. Šta znači „samokorektivno prilagođavanje“?
• 16. Šta znači pojam „emocionalna pismenost“ i ko je
autor tog pojma?
• 17. Skala emocionalne svesnosti
• 18. Šta znači termin „aleksitimija“ i ko je autor tog
pojma? U kojoj vrsti poremećaja je prisutna aleksitimija?
• 19. Sa čime je povezana bolja kontrola emocija kod dece?
• 20. Navedite pet komponenti emocionalne inteligencije
(EQ). Кoja je od tih pet komponenti temelj emocionalne
inteligencije?