Similar presentations:
Мавзу_№_15_Уткир_юрак_етишмовчилиги_
1. ТошПТИ Анестезиология ва реаниматология, болалар анестезиология ва реаниматологияси кафедраси 5 курс Педиатрия факультети Ўткир
ТОШПТИ АНЕСТЕЗИОЛОГИЯ ВАРЕАНИМАТОЛОГИЯ, БОЛАЛАР
АНЕСТЕЗИОЛОГИЯ ВА
РЕАНИМАТОЛОГИЯСИ
КАФЕДРАСИ
5 КУРС ПЕДИАТРИЯ ФАКУЛЬТЕТИ
ЎТКИР ЮРАК ЕТИШМОВЧИЛИГИ
2.
3. Юрак уриш сони
ЮРАК УРИШСОНИ
4. Артериал кон босими
АРТЕРИАЛ КОН БОСИМИ5. Болаларда кон айланишининг узига хос хусусиятлари:
БОЛАЛАРДА КОН АЙЛАНИШИНИНГУЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ:
Кон окиш тезлиги 2 баробар куп
Кон хажми тана огирлигига нисбатан куп
Тана огирлиги сатхига нисбатан юрак
уриши ва дакикалик кон айланиши юкори
Кон томирлар сигимига нисбатан
периферик карлишик юкори
6.
КОН АЙЛАНИШИ ХОСИЛКИЛУВЧИ КОМПОНЕНТ
КОН АЙЛАНИШИДА АСОС
БУЛУВЧИ КОМПОНЕНТ
Юрак
Юрак кискариш кучи
Кон томирлар
Кон томирлар тонуси
Кон хажми
Айланиб юрган кон хажми
Кон айланиши асосий курсаткичлари
-Юрак зарб хажми
-Юрак кискариш тезлиги (пулс)
-Бир минутда кон айланиш хажми
-Марказий веноз босим
-Умумий периферик каршилик
7. Таьриф
ТАЬРИФ8. Этиология
1. Миокарднинг зўриқибишлаши.
2. Миокарднинг
шикастланишлари.
3. Тож томирларда қон
айланишининг
бузилишларида.
4. Перикард функциясининг
бузилишларида.
9. Миокарднинг зўриқиб ишлаши.
Юракклапанларининг
етишмовчиликлари
Гипертония,
Атеросклероз,
Пневмосклероз.
10. Миокарднинг шикастланишлари.
Инфекциялар.-Дифтерия
-гломерулонефрит
Бактериал ва нобактериал
интоксикациялар.
Миокардда моддалар
алмашинувининг
бузилишларида.
11. Тож томирларда қон айланишининг бузилишларида.
Тож томирларидатромб,
Эмболлар тиқилганида,
Спазм ўзгаришларида.
12. Перикард функциясининг бузилишларида
Перикардшикастланишларида,
Перикард
томпонадаларида.
13.
O’tkir yurak yetishmovchiligi patogenezining asosidaenergiodinamik yetishmovchilik yotadi, buning natijasida
K,Na va ATF aktivligi oshib, bular aktin va miozin
funksiyalarini bir biriga nomuttanosib xarakatiga olib
keladi.
Bu esa o’z navbatida elektrolitlarning disbalansiga olib
keladi. Bundan K, Na nasosi ish faoliyati buziladi va
miokardning qisqaruvchanlik funksiyasi susayadi.
Keyinchalik qon xaydash funksiyasi buziladi. Natijada
to’qimalarda gipoksiya rivojlanadi…
14.
Keyinchalik mikrosirkulyatsiya buziladi, to’qimao’tkazuvchanligi pasayadi, hujayra membranalari
o’tkazuvchanligi buziladi, Venoz qonni aylanishi buzilishi sababli
renin, aldosteron va antideuretik moddalar ajralishi kuchayadi.
Natijada shishlar bo’ladi, bunga misol qilib yurak
yetishmovchiligidagi o’pka shishlarini misol qilishimiz mumkin…
Ca
Cl
K
Na
K
Na
15.
16. Турлари
17. Og’irlik darajasiga ko’ra:
18. Чап қоринчанинг ўткир етишмовчилиги
-Дифтерия-гломерулонефрит
Чап қоринчанинг ўткир етишмовчилигида, унинг
қисқарувчанлик фаолиятининг фавқулодда кескин
пасайиши, ўнг қоринча фаолияти сақлангани
шароитда ривожланади.
Чап қоринчанинг қисқарувчанлик фаолиятининг
кескин пасайиши туфайли юракнинг систолик ва
минутлик ҳажми кескин камаяди.
Бу эса аортага отилиб чиқаётган қон миқдорини
кескин камайтиради.
19. Клиника
КЛИНИКААртериал босим 90/60 мм. симоб устунидан
пасаяди, кардиоген шок шаклланади.
Беморда кучли ҳансираш (нафас қисилиши) пайдо
бўлади.
Юрак астмаси.
Юрак астмасининг асосий белгиси – фавқулодда
нафас қисилиши ва йўталдир.
Кўрувда беморлар мажбурий ҳолатда – ортопноэ
ҳолатда бўладилар.
Кескин цианоз, совуқ тер чиқиши кузатилади.
Пальпацияда – пульс тезлашган, паст тўлиқликда,
нотекис бўлади. Юрак аускультацияда тонларнинг
бўғиқлашиши, от дўпири ритми аниқланади.
20. Ўнг қоринча етишмовчилиги.
ЎНГ ҚОРИНЧА ЕТИШМОВЧИЛИГИ.Ревматизм кардитда:
Катта қон айланиши веналаридан ёки ўнг қоринчадан
келган тромблар (эмболлар) билан ўпка артерияси ёки
унинг бирорта шохчасининг беркилиб қолиши туфайли
ривожланади.
Ўнг қоринчада веноз босим кескин ошиб, унинг ўткир
етишмовчилиги юзага келади.
21. Клиника
КЛИНИКА-Фавқулодда нафас тезлашиши.
-Цианоз, совуқ тер чиқиши,
-Тўш орқасида босилиш ҳисси ва оғриқ,
-Кон туфлаш бўлади.
-Пульс тез ва киска,
-Артериал босим пасаяди,
-Веноз босим эса кўтарилади.
-Ўнг қоринча етишмовчилиги катта қон
айланиш доирасида ўткир қон
димланишига сабаб бўлади. Бўйин
веналари бўртади (Стокс ёқаси), жигар
катталашади.
22. Юракнинг тотал етишмовчилиги
Тўсатдан пайдо бўладиюрак фаолиятининг тез ривожланувчи сусайиши,
дармонсизлик,
ҳансираш,
цианоз,
ўткир жигар етишмовчилиги ва димланиши,
артерия босимининг пасайиши билан кузатилади.
23.
O’tkir chap qorincha yetishmovchiligidakelib chiqadigan jarayon xisoblanadi.
Simptomlari: qo’ng’iroqsimon nafas bilan
xansirash, seroz yoki qonli balg’am aralash
yo’tal. To’shakda majburiy xolatni egallaydi,
yuz qismlarida sianoz, sovuq ter.
Taxikardiya, pulsi sust to’liqlikda, og’ir
xolatlarda arterial bosimi tushadi. Yurak
tonlari bo’g’iq, ot dupiri ritmida. O’pkada
har-xil kolibrdagi nam xirillashlar eshitiladi…
24. Диагностика
ЭКГ миокард фаолиятини тогрисида хабар берадиДоплерография
Реография азоларнинг кон билан таминланишини
УТТ юракдаги нуксонлар клапн холати
Катетеризациялаш Сванс Ганс булмача ичидаги
босимни аниклаш
25. Даволаш
ДАВОЛАШГипоксия ва гипоксемияни бартараф этиш.
Катта ва кичик кон айланиш доирасида
гипертензияни камайтириш.
Электролит бузилиш ва ацидозни бартараф
этиш.
Миокард фаолиятини яхщилаш.
26. Оксигенотерапия
30-40%намланган
кислород
билан.
ОКСИГЕНОТЕРАПИЯ
27. Окиб келувчи кон хажмини камайтириш учун.
1.Жгут куйиш (20-30 мин)1.2.Диуретиклар: Фуросемид 1-3 мг/кг
3.Вазодиляторлар: нитропруссид 0,5-5,0 мкг/кг/мин
Ганглиоблакаторлар: пентамин 5% , -0,5- 1,5 мл, глюкоза б-н.
Эуфилин 0,3-0,5мг/кг
а-в адреноблокатор Дроперидол 0,25мг/кг
Глюкоза +инсулин+КСL
В гурух витаминлар
28. Юрак гликозидлари
Строфантин 0,025 мг/кг .Корглюкон 0,025 мг/кг .
Дигоксин
0,03-0,04 мг/кг