Similar presentations:
лекция_4_1_Ўткир_артериялар_тромбози_ва_эмболиялари
1.
Урганч Давлат Тиббиёт институти “Умумийхирургия” кафедраси
Ўткир артериал
тромбози ва эмболиялари
Маърузачи: PhD, доцент Рўзметов Н.А.
2.
Уткир артериал тутилиш –Уткир ишемик синдром билан кечувчи
тушунча булиб, бу кон томирларда кон
окимини бирданига тулик тутилиши
еки кисман епилиши хисобига оек
ва кулларнинг хаетийлигига хаф
соладиган холатдир.
3.
ЎТКИР АРТЕРИАЛ ТУТИЛИШИ4.
Эмболия – R.Virchov томониданкироилган термин булиб, бу тромбни
бирламчи хосил булган
жойидан узилиб кон окими буйлаб
миграцияси ва кон томирнинг малум
кисмига келганда унинг тулик
епилишига олиб келадига холатдир.
5.
КАРДИАЛСАБАБЛАР
ЮРАК ИШЕМИК
КАСАЛЛИГИ
РЕВМАТИК
МИТРАЛ НУКСОН
СЕПТИК
ЭНДОКАРДИТ
6.
Яралиатероматоз
7.
ЮРАКНИНГ ЧАП КИСМИДЕВОР ОЛДИ
ТРОМБИ
УСМАЛАР
БАКТЕРИАЛЬНЫЙ
КЛАПАНЛАР
ВЕГЕТАЦИИЯСИ
ЭНДОКАРДИТ
ЕТ ЖИСМ
8.
Атеросклеротиккардиопатия
Уткир инфаркт
миокарди
Ритм
бузилиши
Девор олди
тромби
Эмболия
Кардиосклероз
9.
Юрак ишемиккасалиги
Уткир инфаркт
миокари
Чап коринча
уткр аневризмаси
Девор олди
тромби
Эмболия
10.
Митрал стеноз11.
MYXOMAЮрак усмалари.
Миксома - барча бирламчи юрак усмаларини
30-50% ни ташкил этади.
86% миксома чап булмачада учрайди ва 90% якка холда булади.
Эмболк синдром 35% аникланади.
Нишон органлари – бош мия томирлари, юрак,
буйрак, оеклар.
12.
MИКСОМАЮрак усмалари.
13.
Юрак ичидаги тромбнифрагментацияланиш механизми
Хилпилловчи
аритмия
Нормал
ритм
14.
Тромблар мобилизациясисабаблари.
Юрак ва аортадаги босимлар
фарки
Тромботик массаларни аутолизи
Кон гипокоагуляцияси
15.
Метеорологиктолерантлик
16.
АортаСклеротик
пилакчалар
Аневризма
Постравматик
тромбоз
Ёт жисм
17.
Экстракардиал эмбологенкасалликлар
•Аорта аневризмаси
18.
Ярали атероматозТРОМБ
пилакча
19.
20.
Уткир эмболикокклюзиялар
локализацияси
Оек артериялари ва
аорта бифуркацияси
эмболияси
78,01%
Кул артериялари
эмболияси
21,99%
21.
Сон артерияси40,03%
Енбош артерияси
21,28%
Елка артерияси
13,23%
22.
Катта кон айланиш доирасидаюзага келадиган уткир
эмболия сабаби булиб асосан
юрак касалликлари булади
ва юрак хасталиги билан
огриган беморлар юкори
хаф гурухига кирадилар.
23.
Кон келишикамайиши
Перфузион
босим пасайиши
Кон тезлиги
камайиши
Хажмий кон
айланишининг
камайиши
24.
ТахикардияМВБ, юрак
минутлик
хажми
Диастолик
босим
Юрак кискариш
кучи
Умумий
периферик
каршилик
Юрак ташки иши
УАТ
Юрак
етишмовчилиги
25.
I. Фон:1) Эмболо - еки тромбоген касаллик;
2) Юрак фаолияти декомпенсация даражаси;
3) Ендош касалликлар;
4) Бемор еши;
II. Уткир артериал тутилиши характери:
1) эмболия;
2) уткир тромбоз;
III. Окклюзия даражаси.
IV. Ишемия даражаси.
V. Ишемия кечиши характери.
26.
I. Субъектив:1) огрик;
2) увишиш, совкатиш, парестезия.
II.Объектив:
1) Тери рангининг окариши ёки кукариши
2) Тери хароратининг пасайиши;
3) Сезги бузилиши;
4) Бугимларда актив харакатни бузилиши;
5) Пальпацияда мушаклардаги огрик;
6) Субфасциал шиш;
7) Мушак контрактураси.
27.
Эмболияда огрикуткир булади «артериал санчик»
Уткир тромбозда
«артериал санчик»
кузатилмайди.
28.
5 «Р»:Pain –огрик
Рallor – тери окариши
Рulselessness – пульс йуклиги
Рaresthesia – парестезия
Рaralisis - паралич
29.
ЗИ(зурикиш
ишемияси)
IA
Тинч холатда ишемия белгилари йук,
улар факат зурикканда пайдо булади.
УВИШИШ
СОВук КОТИШ
IБ
II A
ОГРИК
ПАРЕЗ
ПЛЕГИЯ
II Б
III A
III Б
III В
ПАРЕСТЕЗИЯ
СУБФАСЦИАЛ
ШИШ
ПАРЦИАЛ
КОНТРАКТУРА
ТОТАЛ
КОНТРАКТУРА
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
Тери хароратини пасайиши37.
Сезгини бузилишиАгар огрик ва тактил сезги сакланган булса,
демак оеклар кон айланиши хаетийликни
саклаш учун етарлидир.
38.
Болдир субфасциал шиши39.
Пульсацияни аниклашнукталари
A. AXILLARIS
A. BRACHIALIS
A. BRACHIALIS (БИФУРКАЦИЯ)
A. RADIALIS
A. FEMORALIS
A. POPLITEA
A. TIBIALIS POSTERIOR
A. DORSALIS PEDIS
40.
Магистрал артериялардапульсни аниклашдаги
мухим вазифалар
1 – АРТЕРИЯЛАР ПУЛЬСАЦИЯСИНИ
БАРЧА НУКТАЛАРДА АНИКЛАШ
2 – КОНТРАЛАТЕРАЛ ТОМОНДАГИ СИММЕТРИК
НУКТАЛАРДА ПУЛЬСНИ АНИКЛАШ.
41.
3 – ЧИН ПУЛЬСАЦИЯНИ УТКАЗУВЧИДАН ФАРКЛАШУТКАЗУВЧИ
ИСТИННАЯ ПУЛЬСАЦИЯ
ПУЛЬСАЦИЯ
42.
4 – ЮЗА ЖОЙЛАШГАН АРТЕРИЯЛАРПАЛЬПАЦИЯСИДА ЭМБОЛНИ СЕЗИШ МУМКИН
ЭМБОЛ
43.
5 – СПАЗМ ЕКИ ЮКОРИГА КУТАРИЛУВЧИ ТРОМБОЗДАЭМБОЛДАН ЮКОРИ КИСМДА ПУЛЬС АНИКЛАНМАЙДИ.
ПУЛЬСАЦИЯ
ЙУК
ЭМБОЛ
ЭМБОЛ
44.
6 – ОККЛЮЗИЯДАН ПАСДАПУЛЬСАЦИЯ СЕЗИЛИШИ
МУМКИН.`
ЭМБОЛ
ОККЛЮЗИЯ
ПУЛЬСАЦИИ
45.
ЭМБОЛ6 - АРТЕРИАЛ СПАЗМ БАРТАРАФ
БУЛГАНДА ЭМБОЛ артерияни
дистал кисмига МИГРАЦИЯ
килиши МУМКИН.
46.
Диагнозни 100% аник куйиш мумкин:Агар:
- УАТ бирданига 40
ешли одамда
булса
- Атеросклероз
булмаса
- Ревматик нусон
булса
- Мерцал аритмияси
булса
Диагноз - эмболия.
47.
Агар:- УАТ секин ривожланса
- Бемор еши улуг булса
- Утиб кетувчи оксокланиш булса
- Юрак касали булмаса
- Мерцал аритмияси булмаса
Диагноз - Уткир тромбоз.
48.
Дифференциал диагностика:-Уткир веноз тромбозлар
-Сурункали критик ишемия
-Облитерацияловчи эндартериит
-Уткир кундаланг миелит
-Радикулит
49.
50.
51.
УАТ ва аорта деворлари катламланишиумумий белгилари
-Огрик
-Сезги бузилиши
-Пульсацияни йуклиги
-Тери копламлари окиш рангда
булиши
-Совкатиш
52.
УАТнинг аорта деворларикатламланишидан фарки
Уткир артериал
тутилиш
Аорта деворлари
каватланиши
Жуда кучли
Кучли огриклар
Оекларда
Елкададаги огриклар
Сезги
бузилиши
Совкотиш сохасида
Сезги бузилади
Совкатиш сохасидан
юкорида
Оеклар
ишемияси
Кучли
Кучли эмас
Огрик
Огрик
Локализацияси
Оеклар харакати
Бузилган
Сакланган
Тери коплами
Ок, мармарсимон
Окишсимон
53.
УАТнинг уткир веноз тромбозиданфарки:
-Оеклардаги огрик
-Оеклардаги шиш
-Увишиш
-Сезги бузилиши
54.
УАТнинг уткир веноз тромбозидан фаркиУткир артериал
тутилиш
ЕШ
Асосий
касаллик
Еши улуг кишилар
Уткир веноз тромбоз
Ешлар
Атер. кардиосклероз,
Тугрук, усмалар, томирлар тугма
митральный стеноз, мерцал
нуксонлари
аритмия
Продромал
белгилари
Туш ортидаги огриклар,
юрак ритмини бузилиши
Белдаги огрик, йутал, кон
туфлаш
Касаллик
бошланиши
Уткир
Секин бошланади
Оеклардаги
огриклар
Купинча уткир
Симилловчи огрик
Оеклардаги шиш Субфасциал, чегараланган,
факат болдирда, уткир
ишемия III даражасида
Барча сохалардаги шишиш
55.
Уткир артериал тутилишУткир венз
тромбоз
Тери копламлари
ранги
Окиш-кукиш рангда, баъзан
«мраморсимон»
Кукиш рангда, веналар буртган
Тери
температураси
Гипотермия
Гипертермия
Гипостезия екии анестезия
Кукинча бузилмаган «веноз
гангрен»дан ташкари
Болдир
мушакларидаги
огрик
ишемия III даража
Купинча
Оеклардаги актив
харакат бузилиши
ишемия II А даражадан
бошлаб
Кучли шишларда
Артерия
пульсацияси
Окклюзиядан дистал
кисмида
Барча сохаларда аник
Сезги
56.
УАТ ва уткир кундаланг миелитумумий белгилари
-Уткир бошланиши
-Оекдаги огриклар
-Парез
-Плегия
-Парестезия
57.
УАТнинг уткир кундаланг миелитдан фаркиУткир артериал
етишмовчилик
Уткир кундаланг
миелит
Анамнез
Юрак-кон томир системаси
касаллиги
Нервной системаси
яллигланиши касаллиги
Кечиши
Парез, плегия
ишемия II А,Б даражасида
1-2соат ичида
паралич
Тана харорати
ортиши
Баъзан
субфебрилитет
38-39 С
Умумий холсизлик,
совкотиш
Рефлекслар
Сакланган
Рефлекслар йук
Пульсация
Дистал кисимда
аникланмайди
Сакланган
58.
УАТ ва бел-думгаза радикулитинингумумий симптомлари
-Оеклардаги огрик
-Сезгини узгариши
-Парестезя
-Харакат бузилиши
59.
УАТнинг РАДИКУЛИТДАН ФАРКИБЕЛГИЛАР
жинс
Анамнез
Локал-я
Температур
а
Пульсация
Уткр артериал
етишмовчилик
радикулит
эркаклар
аеллар
Юрак-кон томир
касалликлари
оекларда
Совкотиш, огир кутариш,
остеохондроз
Белда оекларга иррадиация
билан
пасайган
нормал
аикланмайди
аникланади
60.
Реконструктив ОПЕРАЦИЯКИЛИШ КЕРАКМИ?
ХАЖМИ КАНДАЙ БУЛИШИ КЕРАК?
КОНСЕРВАТИВ ДАВОЛАШ
КЕРАКМИ ?
АМПУТАЦИЯ КИЛИШ КЕРАКМИ?
КАЕРДАН ВА КАЙСИ ВАКТДА?
61.
уткир ОККЛЮЗИЯНИНГ ОКИБАТИСУРУНКАЛИ
АРТЕРИАЛ
ТУТИЛИШ
ГАНГРЕНА
45%
55%
62.
ЭМБОЛИЯДАГИ ЖАРРОХЛИК ТАКТИКАСИЗИ
ИI A
ЭМБОЛЭКТОМИЯ
РЕКОНСТРУКТИВ
ОПЕРАЦИЯ
И I Б – ИII Б
ИIII A – ИIII Б
+ ФАСЦИОТОМИЯ
ИIII В
БИРЛАМЧИ
АМПУТАЦИЯ
24 СОАТГАЧА
КЕЧИКТИРИШ
МУМКИН
63.
64.
65.
66.
УТКИР ТРОМБОЗДАГИ ТАКТИКАЗИ
ИI A
ТРОМБЭКТОМИЯ
РЕКОНСТРУКТИВ
ОПЕРАЦИЯ
7 КУНГАЧА
КЕЧИКТИРИШ
МУМКИН
48 СОАТГА КЕЧИКТИРИШ
МУМКИН
ИIБ
24 СОАТГА КЕЧИКТИРИШ
МУМКИН
И II А
И II Б
ИIII A – ИIII Б
+ ФАСЦИОТОМИЯ
ИIII В
БИРЛАМЧИ
АМПУТАЦИЯ
67.
Консерватив давога курсатмаБЕМОРНИ АХВОЛИ ОГИР ВАКТЛАРДА,
ИШЕМИЯНИНГ ЕНГИЛ ДАРАЖАСИДА
ОПЕРАЦИЯНИ КЕЧИКТИРИШ ЛОЗИМ БУЛГАН ХОЛЛАРДА
ОПЕРАЦИЯДАН ОЛДИНГИ ТАЙЁГАРЛИК СИФАТИДА
68.
ОГРИКНИ БАРТАРАФ ЭТИШ1—2 МЛ 2% ПРОМЕДОЛ
ЕКИ МОРФИН ЭРИТМАСИ
АНГИОСПАЗМНИ БАРТАРАФ
ЭТИШ
4 МЛ 1 % НО-ШПА ЕКИ
2 МЛ 2% ПАПАВЕРИН
ТРОМБОЗ РИВОЖЛАНИШИНИ
ОЛДИНИ ОЛИШ
ТРОМБ
15000 – 20000 ЕД ГЕПАРИН
69.
ИШЕМИЯСОХАСИДАГИ
МЕТАБОЛИЗМ
ИШЕМИЯ
СОХАСИДАГИ
КОН АЙЛАНИШ
ИЧКИ ОРГАНЛАР
ФУНКЦИЯЛАРИ
яхшиланиш
КОНСЕРВАТИВ ТЕРАПИЯ
ТРОМБ
ПРОФИЛАКТИКА
ЛИЗИС
70.
Операциядан кейинги периферик конайланишни ва микроциркуляцияни
тикланиши
Токсик моддаларни конга
утиши
Субфасциал шишни
Интоксикация ва УБЕ
Болдир мушаклари
некрози
ривожланиши
71.
Болдир фасциотомиясиКурсатма:
Ишемия 3а дар.
Ишемия 3б дар.
72.
ВЕНОЗ КОННИЧИКАРИШ
73.
РЕГИОНАР ПЕРФУЗИЯАИК
Перфузат:
NaCl 600,0мл
Папаверин
2%, 10 мл.
Новокаин
0,25% 200мл
Стрептаза 1млн
Гепарин 10000.
74.
ГЕМОСОРБЦИЯ75.
ПЛАЗМАФЕРЕЗ•КОННИ ТОКСИК МОДДАЛАРДАН ТОЗАЛАШ
76.
Реконструктив операцияларгаабсолют карши курсатмалар
Специальные раздвижные герметичные
двери,
модульные стеновые панели
для
Тотал ишечистых комнат, мик контрактура
Агонал холатлар
( 3В дар)
герметичные потолки,
антистатические покрытия для пола,
Ишемиянинг
системы
чистогоенгил
воздуха
-
даражаси(ИН-И1Б),
всё это лекин
гарантирует
наилучший
умумий ахволнинг
ута огирлиги
гарантированный
результат
77.
Оперативкесмалар
78.
Оёқлар ампутациясига курсатма:Уткир ишемиянинг
3в
даражаси ва гангрена
Магистрал кон окимини
тиклаш операцияси
натижасиз булганда
79.
Роторли атеректомия учун кулланиладиганолмоз билан копланган бурлар
80.
Роторли атерэктомия ва ангиопластика81.
82.
83.
Оёқ веналарининг варикозкасаллиги
84.
ОЁК ВЕНАЛАР ВАРИКОЗКАСАЛЛИГИНГ УЧРАШИШИ
-15-18% кишлок ахолисида
-20-25% шахар ахолисида
- Аёлларда эркакларга нисбатан
6 марта купрок
85.
ОЁК ВЕНАЛАРИ :Тери ости
веналар
Чукур
веналар
Перфорант
веналар
86.
V. PopliteaVv. Tibiales ant.
Vv. Peroneae
V. Saphena parva
V. Tibiales post.
V. Saphena magna
Venensinus
des M. Soleus
Vv. Communicantes
Анатомия вен нижней конечности
87.
Оёқлар чуқур веноз тизимиОлдинги
каттаболдир вена
Орқа
каттаболдир вена
Кичикболдир
вена
88.
Сон вена қон томириОрқа томондан кўриниш
Ички томондан кўриниши
89.
Катта тери ости венасиFossa ovale
90.
Кичик тери ости венасиЮкори 1/3
Урта 1/3
Пастки 1/3
91.
Вена қопқоқлари92.
Вена қопқоқлариКопкок очилиши
Копкок беркилиши
93.
АV
А
V
94.
Кон босимининг таъсири95.
РН-15РО-25
РН-30
РО-25
РО-10
РН-8
А
РН-30
РО-25
РН-28
РО-25
Б
96.
Артериялар таъсири97.
ДИАФРАГМАНИНГ НАСОСФУНКЦИЯСИ
98.
ОЁК ВЕНАЛАР ВАРИКОЗ КАСАЛЛИГИ– полиэтиологик касаллик,
ривожланишида ирсий омиллар,
семизлик, хаёт тарзи, гормонал
статусни бузулиши ва
хомиладорникни ахамияти бор
99.
ИРСИЙ МОЙИЛЛИК25% дан куп
беморларни якин
кориндошлари
варикоз касаллиги
билан хасталанган
100.
СЕМИЗЛИК45%
40%
35%
30%
25%
20%
15%
10%
5%
0%
18 кг/ м2
27 кг/ м2
34 кг/ м2
ØТана вазни индексининг 27 кг/м2 дан юкори
булса, касаллик ривожланиш хавфи 33% ошади.
101.
Хаёт ва иш фаолити тарзиØТик холатда ишлайдиган касб
эгаларида (сотувчилар, укитувчилар,
сартарошлар, жаррохлар) касаллик
купрок учрайди
ØТик холатда ишлайдиган шахсларда
варикоз касаллиги бошкаларга нисбатан
2,5 баробар купрок учрайди
Ø Огир жисмоний иш (айникса, огир юк
кутариш) ВК ривожланиш омиллардан
бири
102.
Гормонлар таъсири(хомиладорлик, эстрогенлар
истеъмол килиш)
Эстрогенлар, прогестерон ва
уларни аналоглари вена девори
таркибидаги коллаген ва эластик
толаларини парчаланиши хисобига
вена деворининг мустахкамлиги
бузулишига олиб келади.
- Хомиладорлик ВК
риволанишининг асосий
омилларидан бири (биринчи
триместрда –гормонал таъсири, 3
триместра - катталашган бачадон
таз веналари эзиб куйиш хисобига)
-
103.
ВК ПатогенезиВена деворидаги
эластик ва коллаген
толаларинг деградацияси
Веноз
рефлюкс
Вертикал
Веналар
кенгайиши
Нисбий копкок
етишмовчилиги
Горизонтал
104.
СУРУНКАЛИ ВЕНОЗ ЕТИШМОВЧИЛИГИТАСНИФИ (Е.Н.ЯБЛОКОВ)
Даража
0
1
2
3
Асосий белгилари
Белгилар йук
Огир оёк синдром, утивчи шиш
Тургун шиш, гиперпигментация,
липодерматосклероз, экзема.
Трофик яра (очик ёки беркилган)
105.
0ДАРАЖА
Варикоз касалликнинг
бошлан-гич даврида
телеангиэктазия-лар
ёки тери ости
веналари кенгайиши
кузатилади
Беморларда шикоятлар
йук
106.
I ДАРАЖАДискомфорт
Оёкларни тез чарчаши
Оёкларда огирлик сезиш
Кечга бориб оёкларни
шишиши
107.
II ДАРАЖАОЁКЛАРДА ТУРГУН ШИШ
ТЕРИ КИЧИШИ
ГИПЕР- ЁКИ
ГИПОПИГМЕНТАЦИЯ
ЛИПОДЕРМАТОСКЛЕРОЗ
ДЕРМАТИТ, ЭКЗЕМА
108.
III ДАРАЖАВЕНОЗ ТРОФИК ЯРАЛАР
(очик ёки беркилган)
109.
Оёқлар ВКСВЕ 2 даража
Трофик яралар
110.
111.
112.
Троянов – Тределенбургсинамаси
113.
Шейнисуч жгутли
синамаси
Тальман
синамаси
114.
Дельбе Пертес синамаси115.
116.
117.
118.
Флеботонометрия119.
НОРМАЧУКУР ВЕНАЛАР КЛАПАН ЕТИШМОВЧИЛИГИ
ЧУКУР ВЕНАЛАР ОБЛЕТИРАЦИЯСИ
А- ВАЛЬСАЛЬВА СИНАМАСИ
Б- МУШАК ЗУРИКИШИ
В- ДАСТЛАБКИ ХОЛАТГА КАЙТИШ
120.
Локал радиометрия121.
Флебография турлари122.
Флебограмма123.
Флебограмма124.
125.
126.
Юкорига кутарилувчи варикофлебит127.
Falciformmargin
Femoral
vein
LIGATION OF THE LONG SAPHENOUS
VEIN AT THE SAPHENO-FEMORAL
JUNCTION
Correctly placed
ligature
Inferior external
pudendal artery
Long saphenous
vein
128.
Бэбкокк-Наратбуйича флебэктомия