28.31M
Category: ecologyecology

Тоза экологик мухит

1.

Маъруза №1
Узбекистондаги экологик муаммолар. Чикиндиларнинг
синфланиши. Атроф мухитни мухофаза килишнинг илмий асослари.
Чикиндисиз технологик жараён яратишнинг асосий принциплари.

2.

Тоза экологик мухит

3.

Ecology
Вarcha tirik organizmlarni va atrof tabiiy muhit bilan bo’lgan munosabatlarini va shu
munosabatlar asosida kelib chiqadigan qonuniyatlarni o’rganadigan fan. «Аtrоf
muhit» tushunchаsi dеgаndа insоnlаrning yashаsh muhiti vа ishlаb chiqаrish
fаоliyati, ya’ni insоngа tа’sir еtuvchi tаbiiy, iqtisоdiy vа sоtsiаl fаktоrlаr to’plаmi
tushunilаdi. (Еkоlоgiya so’zi grеkchа «оikоs» - uy, «lоgоs» - fаn so’zlаridаn tаshkil
tоpgаndir).

4.

Атмосфера тушунчаси
Atmosfera deb Yerni ultrabinafsha nurlardan
va keskin temperatura o’zgarishlaridan saqlab
turuvchi gazsimon qobiqqa aytiladi.

5.

Узбекистондаги экологик муаммолар.
• Инсон уз фаолияти давомида биосферанин узгаришига уз
таъсирини курсатиб бориши йилдан - йилга ортиб
бормокда, бу эса уз урнида бир катор экологик
муаммоларни
содир
булишига
олиб
кетмокда.
Республикамизда йирик саноат соха йуналишларидан машинасозлик, энергетика, кимё, озик-овкат, транспорт
кабиларни ривожлантиришга катта эътибор берилмокда.
Айтиб утилган узгартиришлар экологик муаммоларни
келиб чикишга сабаб булмокда.

6.

Лавхалар……….

7.

Узбекистондаги экологик муаммолар.
• Ер юзи ахолисим фаолияти туфайли атром-мухит холатини узгариши…………………….
• 1.Саноат корхоналаридан чикаётган турли хил газ,чанг ва чикиндилар микдорини
ортиши;
• 2. Агросаноат сохасига оид экологик муаммолар; кишлок хужалиги ва урмон
хужалиги; кишлок хужалилигига ишлаб чикариш воситаларини етказиб берадиган.
Кишлок хужалиги махсулотларини кайта ишлаш ва истеьмолчига етказиб бериш в.х.
• Узбекистонда маълумки пахтачилик, сув хужалиги, машинасозлик корхоналари,
угит ишлаб чикариш, пахта тозалаш корхоналри, ёг ишлаб чикариш, тукмачилик
корхоналрини такомилллаши, махсулот турларини ортиши, янги
мураккаб
технологик жараёнларни жорий этилиши, сифатли махсулотни купайиши билан
бирга чикиндилар микдорини купайишига олб келмокда;
• 3.Ер усти ва ер ости сувларини ифлосланиши ;
• 4. Усимлик ва хайвонат дунёсини мухофаза килиш ва кайта тиклаш в.х. эътибор
талаб этмокда.

8.

Экология ва атроф мухитни
ифлосланиши

9.

Жумладан :
• 1.Йирик
саноат
корхоналари
жойлашган
республикани
айрим
худудларида
уларни
фаолияти
туфайли турли хил газ,чанг ва
чикиндиларни чикиши атмофера хавосини ва
атроф-мухитнинг ифлосланишига сабаб булмокда
(савол булар кайси худудлар - Ангрен, Олмалик,
Чирчик,Фагона, Маргилон, Навоий);

10.

Корхона фаолияти таъсири

11.

Транспорт фаолияти ва экология

12.

Жумладан:
• 2. Агросаноат мажмуаси (АСМ) 3 та сохани уз ичига олади - кишлок
хужалиги ва урмон хужалиги; кишлок хужалилигига ишлаб чикариш
воситаларини етказиб берадиган – кишлок хужалиги машинасозлиги,
трактор, сугориш тизими, минерал угит ва ва усимликларни химоя
килиш, биологик воситалар, турли идишлар в.х. Кишлок хужалиги
махсулотларини кайта ишлаш ва истеьмолчига етказиб бериш (
тайёрлаш, кайта ишлаш, саклаш, ташиб бориш, сотиш) . Шунингдек –
йул-транспорт хужалиги, моддий-техника таъминоти, электр, газ, сув
таъминоти,алока. Омборхона, элеватор, таксимот базалари.
Узбекистонда маълумки пахтачилик, сув хужалиги, машинасозлик
корхоналари, угит ишлаб чикариш, пахта тозалаш корхоналри, ёг
ишлаб чикариш, тукмачилик корхоналри мавжуд. Маълумотларга кура
АСМ хиссаси ялпи махсулотнинг 50 фойизини ташкил этади.

13.

Агросаноат фаолияти таъсири

14.

Жумладан :3. Ер усти ва ер ости сувларини саноат
чикиндилари, захрли моддалар ва минерал угитлар билан
ифлосланиши
Ер усти сувларини ифлосланиш сабаблари
Ер усти сувларини ифлосланиши
Ер усти сувларини ифлосланиши

15.

Ер ости сувларини ифлосланиши
сабаблари

16.

Усимлик ва хайвонат дунёсини мухофаза
килиш
• Буни унутмаслик керак………….
• Урмон дарахтларини ер шарини турл худудларида доимий равишда кесиб
ишлатиш , куйдаги салбий окибатларни вужудга келишига сабаб булмокда:
• 1. Умумий биомасса микдорини камайиши ва биосферани озукавий
имкониятларини камайишига;
• 2. Фотосинтез жараёнини кенг масштабда камайиши;
• 3. Урмонларни йук килиш, катта микдорда карбонат ангидриди гази микдорини
ошишига, бу эса иссиклик (парник) гази таъсирини кучайишига ва иклимни
узгаришига сабаб булади.
• Янги урмон кучат нихолларини экиш, атмосферадан углеродни суриб олинишига,
атроф мухитни совушига, бу эса иссиклик (парник) газларни камайишига, глобал
исиб кетишни олдини олишга имкон беради.

17.

Усимлик ва хайвонат дунёсини химоя
килиш

18.

ЧИКИНДИЛАР ХАКИДА:
•Агрегат холати ва уларни сақлаш ва ташиб
бориш усулига кура чикиниди турлари :
•Қаттиқ;
Суюқ;
Сочилувчан; Паста
кўринишда; Гел кўринишида; Газ холатда;
Чанг холатда; Тола кўринишда.

19.

Чикиндиларни хосл булиш манбалари

20.

Чикиндиларни синфланиши
• 1. Инсон ва атроф мухит учун ута хавфли чикиндилар ( 1 класс) – симоб ва унинг
хосилалари, кургошин ва унинг бирикмалари, плутоний; полоний; таллий. Улар
турли лампалар, харорат улчагичлар, тиббиёт жихозлари материаллари, иссиклик
таксимлагичлар, трансформатор ва конденсаторлар ишлаб чикаришда кулланади .
• 2.Хавфли чикиндилар(2 класс) –ишлатилган автомобил аккумляторлари, батарейка
• ва оргтехника ишлашини таъминловчи манба элементлари; кислотали ва ишкорий
эритмалар, ишлатилган ёглар ва нефть махсулоти колдиклари.
• 3. Хавфлилик даражаси инсон ва атроф мухит учун нисбатан паст хисобланувчи
чикиндилар ( 3 класс) – турли хил фильтрлар, кабеллар, цемент чанги, нефткимёси
махсулотлари, айрим кишлок хужалиги чикиндилари паранда ёги, гунг.
• 4. Кам хавфли чикиндилар( 4 класс)- курилиш чикинидилари (рубероид, сакич,
шпаклевка, шиша синиги); яроксиз холга келган машина шиналари, яроксиз егоч
жихозлари, кишлок хужалиги биочикиндилари.

21.

Мисоллар…………

22.

Олдинги слайд давоми
• 5. Хавфли булмаган чиикидилар ( 5 класс)- улар исон ва атроф- мухит учун
хавфсиз хисобланади- ёгочни кайта ишлаш колидиклари, когоз, картон,
кипик, рангли ва кора металлургия колидиклари, уларни кайта яна ишлатиш
мумкин. Озик-овкат махсулоти колидиклари, ишлаб чикарилаётган озуковкат махсулотларини уртача 40 фойизи чикиндига айланмокда, паранда
тухуми пучоги ва гунги кишлок хужалигида, пластик пакет ва пластмасса
колдиклари хавфсиз хисобланса хам катта микдорда тупланиб колмокда.
Хавфлийлик класси куйдаги тенглама ердамида
аникланнади (К) ва барча даражадаги хавфли
элеметлар суммаси сифатида ифодаланади:
• K = K1 + K2 + K3+…+ Kn. Олинган натижа тегишли
жадвалга киёсланиб хавфлийлик аник класси
белгиланади.

23.

Чикиндиларни кайта ишлаш принциплари

24.

25.

26.

Саноат корхоналари чикиндилари…………
• Газсимон, қаттик ва суюқ саноат чиқиндилари таркибида доимо
тупроққа ва тирик организмларга токсик таъсир этувчи моддалар
бўлади. Масалан, металлургия саноати чиқиндиси таркибида
рангли ва оғир металлар тузлари бўлади. Машиносозлик саноати
атроф мухитга цианид, мышьяк бирикмалари, бериллийни олиб
чиқади. Пластмасса ва сунъий толалар ишлаб чиқаришда
бензол ва фенол каби органик чиқиндилар хосил бўлади.

27.

Чикиндиларни кайта ишлаш пиринциплари

28.

Атроф мухитнинг мухофаза килишнинг
илмий асослари
• Аtrоf-muhitni muхоfаzа qilishning ilmiy – nаzаriy аsоslаrini ishlаb
chiqish uchun еng аvvаlо tаbiаt qоnunlаrini vа niхоyat insоniyat
jаmiyati bilаn tаbiаt o’rtаsidаgi bоg’liqlik qоnunlаrini mukаmmаl
rаvishdа o’rgаnib chiqishimiz zаrurdir. Ko’pchilimk fаlоkаtlаr аynаn
аnа shu bоg’liqlik qоnuniyatlаrini хisоbgа оlmаy insоnlаrning tаbiаtgа
ko’rsаtayotgаn tа’sirlаri оqibаtlaridаn kеlib chiqаyapti.

29.

Худди шундек ушбу, илмий ассоларни тадкикот
килишда куйдагилар мухим хисобланади
• Ya’ni tаbiаt hаr dоim bizgа chеksiz хizmаt ko’rsаtаdi dеb tushunilаr
еdi. Lеkin bugungi kundаgi ахvоl shuni isbоtlаb turibdiki, tаbiаt
insоlаrni o’ylаmаy, хаddаn tаshqаri ko’p ko’rsаtаdigаn tа’sirlаrigа
bаrdоsh bеrа оlmаs еkаn, ya’ni u o’z-o’zini qаytаdаn tiklаb ulgurа
оlmаyapti.
• Dеmаk, tаbiаtni хаr bir еlеmеnti o’zining mа’lum «sigim chеgаrаsigа»
еgа еkаn. Аntrоpоgеn tа’sir bu chеgаrаdаn оshib kеtsа, u yеmirilа
bоshlаr еkаn. Mаsаlаn: bir vаqtlаr gullаb yashnаb turgаn Tigr vа Еfrаt
vоdiylаri sug’оrish sistеmаsini nоto’g’ri tuzilgаnligi vа qishlоq хo’jаlik
еkinlаrining ko’p еklgаnligi tufаyli tuprоq еrоzyasi vа tuzlаnish
jаrаyonlаri хisоbigа cho’lgа аylаnib qоlgаn. Urаlsk-Vоljsk cho’llаri hаm
nоto’g’ri chоrvа bоqilish хisоbigа hоsil bo’lgаndir.

30.

Илмий-техник
ютукларига
асосланиб
ишлаб
чикилган
технологиялар, уларни жорий этилиши иклимни ёмонлашиш
холатларни камайтиришга имкон бериши мумкин
• 1.Электромобилларни ишлаб чикиш зарарли ёкилги турларини куллашни бартараф
этса хам, лекин уларни таъминловчи электр аккумляторларни зарарсизлантиришни
хал килишни талаб этмокда;
• 2.Водород ёкилгисида ишлайдиган транспорт катор авзалликларга эга булса хам –
лекин вододордни осон учиши, юкори ёнувчанлик хусусияти, бу масалани хал
этишни талаб килади;
• 3.Яшил авиация – куёш нурларидан энергия олиб учишга мулжалланган
самолётларни ишлаб чикиш ва жорий этиш;
• 4.Куёш коллекторлари- булар материал иссиклик узатгич мосламасини таминлаш
манбаи сифатида, сувни киздириб бериб электрэнергиясини хосил килиши
мумкин.
• 5. Куёш батариялари-куёш нурлари таъсирида ишлайдиган фотоэлементалардан
иборат булиб, турли ёкилги ишлатишни тежашга имкон берса хам, аммо
фойдаланиш муддати утган фотоэлементларни кайта ишлаш муаммоларини хал
этишни талаб этмокда.

31.

Мисоллар

32.

Илмий ютуклар натжасига асосланиб
мониторинг олиб бориш услублари
• Mintаqаviy аntrоpоgеn tа’sirlаrni e’tibоrgа оlmаgаn hоldа
umumbiоsfеrа, аsоsаn tаbiаtdаgi o’zgаrishlаrni kuzаtish .
• Glоbаl mоnitоringdа mа’lum bir qit’аlаr vа yer plаnеtаsi bo’yichа
аtrоf muhit bo’yichа nаzоrаt o’rnаtilаdi . Ulаrning хizmаtidа
mаrkаzlаshgаn kimyoviy lаbоrаtоriya, хаrаkаtdаgi lаbоrаtоriya,
hisоblаsh mаrkаzi, vеrtоlyot, sаmоlyot hаmdа zаmоnаviy аlоqа
vоsitаlаridаn tаshqаri kоsmik kеmаlаr, sun’iy yo’ldоshlаr, zоndlаr
hаmdа kеmаlаr mаvjuddir.

33.

Мониторинг утказишни схемаси
Monitoringning quyidаgi turlari mavjuddir:
1. Sanitar zaharlilik monitoring- atrof muhitning sifatini (atmosfera, havo,
suv) tekshiradi, ifloslilik darajasini aniqlab, ularni inson salomatligiga
ko’rsatayotgan ta’sirini o’rganadi.
2. Еkologik monitoring- еkologik sistemalar tarkibidagi ro’y berayotgan
o’zgarishlar, biogeotsenoz, tabiiy komplekslar va ularning samaradoriligini,
yer osti boyliklarining zahiralarini aniqlash bilan shug’ullanadi.

34.

Экологик мониторинг
3. Biosfer monitoring- tabiatdagi ro’y beradigan global- fаn o’zgarishlarini
aniqlaydi (radiatsiya, changlilik darajasi, О2, O3 ning miqdоri, okean bilan
atmosfera o’rtasidagi gaz tsirkulyatsiyasini obi-havo o’zgarishlarini).
4. Kosimk monitoring- kosmik apparatlar yordаmidа kuzatuv ishlarini olib boradi.

35.

Мониторинг утказиш бошкарув
маркази

36.

Олдинги слайд давоми…………
• Охirgi vаqtlаrdа yanа shundаy еkоlоgik inkirоzlаrdаn
biri Оrоl dеngizini qurishi хisоbigа uning аtrоfidа
cho’llаrning kеngаyib, tuprоqdа tuz miqdоrini оrtib
borishidir. Nаtijаdа ichimlik suvining sifаti
yomоnlаshib, turli kаsаllik turlаri оrtib bоryapti.

37.

Олдинги
слайд
давоми
• Аtrоf muhitning tаbiy hоlаtini buzilishi dаrаjаsi
nаfаqаt
аntrоpоgеn
tа’sirigа,
bаlki
tаbiаt
elеmеntlаrining аks tа’sir rеаktsiyasi vа хоssаlаrigа
hаm bоg’liqdir. Tаbiаt еlеmеntlаrining аks tа’sir
rеаktsiyasi ko’pginа hоllаrdа notekisdir: ma’lum
miqdоrgacha ko’rasatilayotgan ozginagina
ta’sir xisobiga еsa, tabiatda juda kuchli aks
ta’sirini boshlanishiga olib kelishi mumkin.

38.

Ушбу йуналишда ижобий натижаларга эришиш
учун халкаро хамкорликни кенгайтириш :
• 1972 yildа аtrоf muhit muхоfаzаsi bоrаsidа Birlаshgаn Millаtlаr
Tаshkilоti tоmоnidаn аtrоf muhitni muхоfаzа qilish buyichа mахsus
Хаlkаrо tаshkilоt tаshkil qilindi. Uning nоmi YU N Е P - «BMT ning
аtrоf muhit dаsturi» - dеb аtаlаdi.
• YU N Е P - ning fаоliyati quyidаgi yo’nаlishlаrni o’z ichigа оlаdi:
• 1. Аhоli zich jоylаshgаn худудларда еkоlоgik muаmmоlаrni хаl еtish,
insоn sаlоmаtligi vа yashаsh shаrоitini yaхshilаsh,
• 2. Yer yuzi еkоsistеmаlаrini himоya qilish vа cho’l zоnаlаrini
kеngаyishigа qаrshilik ko’rаshish.
• 3. Еkоlоgik tа’limni vа ахbоrоt ishlаrini tаshkil qilish.

39.

Халкаро хамкорликни кенгайтириш
• 4. Аtrоf muhitni muхоfаzа qilish sоhаsidа sаvdо, iqtisоdiy vа
tехnоlоgik аlоqаlаrni rivоjlаntirish.
• 5. Dunyo оkеаnini iflоslаnishdаn sаqlаsh .
• 6. Yovvoyi o’simliklаr vа хаyvоnlаrni himоya qilish.
• 7. Еnеrgеtikа sоhаsidа еkоlоgiya mаsаlаlаrini хаl qilish.

40.

Олдинги слайд давоми
• Ёввоий усимликлар турини ва ноёб хайвонларни наслини
саклаш ва купайтириш , табиий мажмуалар ва
экосистемаларни химоя килиш учун курикхоналарни
янгиларини барпо этиш;
• Йуколиб бораётган ноёб хайвон турлари, океан
мавжудотларини овлашни чеклаш, овлашни хавфсиз
усулларини жорий этиш,
табиатга кам зарар
келтирадиган илмий натижаларни куллаш.
• Чикиндиларни чикариб ташлашни чеклаш ва уларни
такомиллашган кайта ишлаш йулларни ишлаб чикиш.

41.


• Атроф мухит мухофазасига оид O`zbekiston Respublikasi quyidagi
qonunlari qabul qilindi:
• O`zbekiston Respublikasining «Tabiatni muhofaza qilish to`g`risida» gi qonuni;
• O`zbekiston Respublikasining «Alohida muhofaza etiladigan tabiiy xududlar
to`g`risida» gi qonuni;
• O`zbekiston Respublikasining «Davlat saniyatariya nazorati to`g`risida» gi qonuni;
• O`zbekiston Respublikasining «Suv va suvdan foydalanish to`g`risida» gi qonuni;
• O`zbekiston Respublikasining «Atmosfera havosini muhofaza qilish to`g`risida» gi
qonuni;
• O`zbekiston Respublikasining «O`simlik dunyosini muhofaza qilish va ulardan
foydalanish to`g`risida» gi qonuni;
• O`zbekiston Respublikasining «Hayvonot dunyosini muhofaza qilish va ulardan
foydalanish to`g`risida» gi qonuni;

42.


O`zbekiston Respublikasi quyidagi qonunlari :
• O`zbekiston Respublikasining «Yer kodeksi»;
• O`zbekiston Respublikasining «Yer osti boyliklari to`g`risida» gi qonuni;
• O`zbekiston Respublikasining «Davlat yer kadastri to`g`risida» gi qonuni;
• O`zbekiston Respublikasining «O`rmon to`g`risida» gi qonuni;
• O`zbekiston Respublikasining «Ekologik ekspertiza to`g`risida» gi qonuni;
• O`zbekiston Respublikasining «Radiatsiya xavfsizligi to`g`risida» gi qonuni;
• O`zbekiston Respublikasining «Ekologik nazorat to`g`risida» gi qonuni
• va boshqalar.

43.

Адабиётлар
• 1.Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сонли
Фармони “2017 - 2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта
устувор йўналиши бўйича ҲАРАКАТЛАР СТРАТЕГИЯСИ”.
• 2.Ўзбекистон Республикаси Қонуни «Мехнатни мухофоза қилиш». Ўзбекистон
Республикаси Қонунлари тўплами.Тошкент, 2005 йи
• 3.Xolliyev I., Ikromov A. Ekologiya. T.: Talqin, 2004. – 224 b.
• 4.Родионов А.И., Клушин В.Н., Систер В.Г. Технологические процессы экологической
безопасности/ Основы энвайронменталистики - Калуга: Издательство Н.Бочкаревой, 2000.
• 5.Эргашев Т., Эргашев А. Экологическая безопасность – среда жизни человека. Т.: Chinor
ENK, 2007. 155 c.
• 6.Environmental Engineering: Water, Wastewater, Soil and Groundwater Treatment and
Remediation Sixth Edition// Edited by Nelson L. Nemerow, Franklin J. Agardy, Patrick Sullivan,
and Joseph A. Salvato. New Jersey: John Wiley & Sons, 2009. 395 p.
• 7.Qosimova S., Shokirova Sh. Atrof muhit muhofazasi. Т.: 2005.
• 8.Отабоев О., Набиев М. Инсон ва биосфера. Т.: Ўқитувчи. 1995.

44.

Адабиётлар
• 9.Yormatov G‘.Yo. va boshqalar. Hayot faoliyati xavfsizligi. –T.: “Aloqachi”, 2009 yil. – 348 b.
• 10.Юнусов М.Ю., Икромов Э.Ж. Фуқаро муҳофазаси - доимий зарурат. –Т.: 2002.
• 11.Белов С. В. и др. Безопасностъ жизнедеятелъности,-М.: Высшая школа, 1999.
• 12.Петросова Л.И., Расулева М.А., Расулев А.Х. Безопаснось жизнедеятельности. Учебнометодическое пособие.-Т.: ТГТУ, 2012.
Қўшимча адабиётлар:
• 1.Ишлаб чиқаришдаги бахтсиз ҳодисаларни ва ходимлар саломатлигининг бошқа хил
зарарланишини текшириш ва ҳисобга олиш тўғрисидаги Низом. Вазирлар Маҳкамасининг
қарори № 286, 06.06.1997, –Т.: 1997.
• 2.“Ишлаб чиқаришдаги бахтсиз ҳодисалар ва касб касалликларидан мажбурий давлат
ижтимоий суғуртаси тўғрисида”ги қонун. Ўзбекистон Республикаси қонун ҳужжатлари
тўплами, 2008 , 37-38-сон.
• 3.“Хавфли ишлаб чиқариш объектларининг саноат хавфсизлиги тўғрисида”ги қонун.
Ўзбекистон Республикаси Қонун ҳужжатлари тўплами. –Т.: 2006 , 39- сон.
• 4.“Ёнғин хавфсизлиги тўғрисида”ги Узбекистон Республикаси қонуни, 2009.

45.

Электрон адабиётлар маньбаи
• 1.www.bilim.uz. -Сайт Минвуза
• 2. www.ziyo.edu.uz- Сайт Минвуза
• 3. www.ziyo.net.uz- Сайт Минвуза
• 4.www.mintrud.uz - Сайт минтруда
• 5. www.minzdrav.uz - Сайт Минздрава
• 6. www.mchs.gov.uz - Сайт МЧС
• 7. www.uznature.uz - Сайт Госкомпрроды
• 8. www.standart.uz - Стандартлаштириш, метрология ва
сертификатлаштириш агентлиги сайти.
• 9.www.sanoatktn.uz - Сайт Госгортехнадзора
• Нац. Правовая база РУз
English     Русский Rules