Брдско – планинска област Србије

1. Брдско – планинска област Србије

2. Поновимо...

Шта је рељеф?
Шта чини рељеф?
Како се зове високо тло?
Шта је низија?

3.

4. Две природне географске области Србије су равничарска област и брдско – планинска област. Северни део Србије, Војводина,

претежно је равничарски, док су централни и јужни делови брдски
и планински.

5. Једине планине у равној Војводини су Фрушка гора (врх Црвени Чот 539 m, у Срему између Саве и Дунава) и Вршачке планине

(Гудурички врх 641 m, највише узвишење Војводине) које су
почетак Карпата.

6. Гудурички врх, Вршачке планине

7. Црвени чот, Фрушка гора

8. Вршачки виногради

9. Шумадија брежуљкасто – брдски предео Србије

Шумадија се налази између Саве и Дунава на
северу, Велике Мораве на истоку, Западне
Мораве на југу и Колубаре, Љига и Дичине
Северна граница Шумадије су ниске планине
Космај и Авала. Област је некада обиловала
шумамама, па отуда и име. Град Крагујевац је
центар регије и административни центар
Шумадијског округа у централној Србији.

10. Панорама Шумадије

11. Подсети се

Која историјска места Шумадије смо
посетили ове школске године?
Како се зове бања у Аранђеловцу?
Црква светог Ђорђа на Опленцу је
задужбина династије...?

12. Косово и Метохија

Метохију окружују планине Мокра гора на северу и
северозападу, Проклетије на западу, Паштрик на
југозападу, Шар - планина на југу и југоистоку и
Дреница, која је одваја од остатка Косова, на истоку
и североистоку.
Покрајина је углавном брдовита. Најпопуларнији
туристички центри су Брезовица и Превалац, на Шар
планини, која се налази на југу и југоистоку на
граници са Македонијом. Највиши врх је Ђеравица
(2.656 m), на Проклетијама, на граници Албаније и
Црне Горе. Део планине Копаоник се налази на
северу ове покрајине.
Клима на Косову и Метохији је континентална, са
топлим летима и хладним зимама.

13. Косово и Метохија

14. Средњевековна тврђава Звечан

15. Планине у Србији

Планине Србије се деле на:
Родопске планине
Карпатско-балканске планине и на
Динарске планине

16. Родопске планине

Родопске планине се пружају са десне и
леве стране Јужне и Велике Мораве. Са
десне стране налазе се планине: Дукат,
Коћура, Бесна Кобила, Варденик,
Чемерник, Руј-планина, Селичевица,
Сталаћка брда, Буковик, Острозуб, и
Ресавски хумови, док се са леве стране
протежу: Кукавица, Видојевица,
Јастребац, Јухор, Црни врх и Азањске
планине.

17. Карпатско – балканске планине у Србији

Карпатско-балканске планине се налазе у источном делу Србије.
Простиру се од реке Дунав на северу до Заплањско-лужичке
котлине и Руј-планине на југу. На истоку иду до бугарске
границе, а на западу до громадних (родопских) планина
Поморавља. Ове планине су разноврсног геолошког састава
услед чега се јављају бројна орудњења. Карпатско-балканске
планине се деле на Карпатске и на Балканске планине.
Карпатске планине се налазе измећу Дунава на северу и
Црноречке котлине. У њих спадају: Хомољске планине,
Бељаница, Кучај, Мироч, Дели Јован и још пар мањих.
Балканске планине се налазе јужно од Црноречке котлине. То
су: Ртањ, Озрен, Девица, Сува планина и Стара планина.

18. Динарске планине у Србији

Проклетијске планине се налазе на граници Србије са Албанијом. Углавном су
кречњачког састава. У овој групи се налази највиши врх Србије - Ђеравица (2656 m).
Проклетијске планине чине: Проклетије, Хајла, Комови, Жљеб, Виситор, Мокра планина и
Мокра гора.
Шарске планине се налазе јужно од Косовско-метохијске котлине. У њих спадају: Шар
планина, Коритник, Паштрик и Јуничка планина.
Старовлашко-рашке планине се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске
котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У
Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда, Тара, Златибор, Чемерно, Гиљева, Златар,
Јавор, Голија, Рогозна, Троглав, Јелица, Љубишња и Бјеласица.
Копаоничке планине леже око Ибра и Западне Мораве. У ове планине спадају:
Копаоник, Жељин, Гоч и Столови.
Косовскометохијске планине су планине на простору Косова и Метохије. Налазе се
између Проклетијских, Шарских и Копаоничких.
Шумадијске планине се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и
Ђетиње на југу, Велике Мораве на истоку и Колубаре, Љига и Дичине на западу. У њих
спадају: Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник, Вујан, Котленик и Гледићке планине.
Рудне и флишне планине се протежу јужно од Саве до Ђетиње на југу и од Дрине на
западу до Колубаре, Љига и Дичине на истоку. Деле се на: рудне и флишне.
– Рудне су: Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планине, Медведник, Јабланик, Повлен,
Маљен и Сувобор.
– Флишне су: Цер, Завојске и Влашић.

19. Пештерска висораван

Пештерска висораван (позната и само као
Пештер) је крашка висораван (надморска висина од
1100-1250m) у југозападној Србији, југоисточно од
Сјенице. Пештерска висораван је богата суватима за
испашу оваца (крај је познат по производима који
долазе од пештерско – сјеничких оваца, попут
пештерског сира). Пештерска висораван садржи и
Пештерско поље (надморска висина од 1150m),
површине од 63 квадратних километара. Пештерска
висораван садржи многе реке понорнице, од којих је
највећа Боровштица. Становништво чине Бошњаци и
Срби, a а има и нешто Албанаца на крајњем истоку
области (према Космету).

20. Пештер

21. Сточарство на Пештеру

22. Говедарство на Пештеру

23. Плотара на Пештеру

24. Пештер без снега

25. Производња млека и млечних производа

26. Сјенички сир

27. Сјеничка пршута

28. Сјеничка праменка - овца

29. Овчја стеља

30. Катун на Пештеру

31. Хељда – житарица брдско – планинског краја

32. Планински и сеоски туризам

Планински туризам: зимовање,
летовање, камповање
Сеоски туризам: етно – села, народна
традиција
Културно – историјски споменици и
споменици природе, национални
паркови

33. Копаоник зими

34. Брвнара на Тари

35. Пољопривреда у брдско – планинским пределима

Брдовити и брежуљкасти предели
повољни су за развој воћарске,
виноградарске и сточарске производње.
Брдско-планинска подручја Златибора,
Рудника, Старе планине, Копаоника и
Шар-планине су погодни за развој
овчарства, говедарства и шумарства.

36.

Најразвијеније гране пољопривреде су
сточарство (43 одсто) и ратарство (42
одсто), затим следи воћарство и
виноградарство (12 одсто), а остале
културе заступљене су са три одсто.

37.

38.

39.

40. Саски рудник у Ђавољој вароши, 12. век