Римско схватање права

1. РИМСКО СХВАТАЊЕ ПРАВА

ПАВЛЕ: NON OMNE QUOD LICET
HONESTUM EST
ЦЕЛЗ: IUS EST ARS BONI ET
AEQUI
УЛПИЈАН: IURIS PRAECEPTA
SUNT HAEC: HONESTE VIVERE,
ALTERUM NON LAEDERE, SUUM
QIUQUE TRIBUERE

2. ПОДЕЛА ПРАВА

IUS NATURALE, IUS GENTIUM, IUS CIVILE
IUS CIVILE – IUS HONORARIUM
IUS SCRIPTUM – IUS NON SCRIPTUM
(CONSUETUDO (једнообразно понављање
одређеног правила понашања, које прати
унутрашња свест о његовој обавезности - opinio
necessitatis)
IUS PUBLICUM (IUS COGENS) – IUS
PRIVATUM (IUS DISPOSITIVUM)
ГАЈ: OMNE AUTEM IUS QUOD UTIMUR VEL AD
PERSONAS PERTINET, VEL AD RES, VEL AD
ACTIONES

3. НЕКА ПРАВНА НАЧЕЛА

ACTORI INCUMBIT PROBATIO
AFFIRMANTI INCUMBIT
PROBATIO
PROBARE DEBET IS, CUI
PRAESUMPTIO ADVERSATUR
SI ID NON APPARET, NON
DEFICIT IUS, SED PROBATIO

4. ПРАВНЕ ЧИЊЕНИЦЕ И ПРАВНИ ПОСЛОВИ

ПРАВНЕ ЧИЊЕНИЦЕ
1. Догађаји
2. Људске радње
2а.допуштенe (правни послови)
2б.недопуштенe (деликти)
ПРАВНИ ПОСЛОВИ
А)Формални (каузални) – кауза је битан и
видљив елемент правног посла
Апстрактни – кауза није битан ни видљив
елемент правног посла, али постоји
Б)Једнострани и двострани
В)Теретни (онерозни) и доброчини
(лукративни)

5. ВРШЕЊЕ ПРАВА

QUI SUO IURE UTITUR
NEMINEM LAEDIT
MALE ENIM IURE NOSTRO UTI
NON DEBEMUS (actio
iniuriarium)
PRIOR TEMPORE, POTIOR
IURE
КООРДИНАЦИЈА