Psihologija. Појам личности

1.

2.

Појам личности
Структура, динамика, развој личности
Теорије личности

3.

Јединствена организација
особина и процеса карактеристична
за појединца која се релативно
доследно испољава у његовом
понашању
3 аспекта: структура, динамика, развој
Психологија личности изучава аспекте личности и
њену нормалност / поремећаје

4.

ЦРТЕ:
ТЕМПЕРАМЕНТА – типичан начин реаговања
(брзина, јачина, трајање)
По Хипократу и Галену: ФЛЕГМАТИК,КОЛЕРИК
САНГВИНИК, МЕЛАНХОЛИК
КАРАКТЕРА – морална + вољна компонента:
ДОБАР/ЛОШ; ЈАК/СЛАБ
СПОСОБНОСТИ – успешност у некој активности
СВЕСТ О СЕБИ – целокупни доживљај себе самог
ИДЕНТИТЕТ – истоветност упркос променама:
физичко ЈА, психолошко ЈА, идеално ЈА
социјални, полни идентитет
криза идентитета

5.

Целовити погледи на структуру, динамику и
развој личности
-
Наглашавају различите чиниоце личности
ФРОЈДОВА ТЕОРИЈА ЛИЧНОСТИ
*уводи појам несвесног*
- Структура: ID (оно), EGO (ја) и SUPEREGO (над-ја)
- Динамика: инстинкти живота (ЕРОС) и смрти
(ТАНАТОС)
- Развој : „дете је отац човека“, пресудно првих 5
година
Остале теорије: бихевиористи, хуманистички приступ,
теорија црта

6.

***Aспекте динамике и развоја личности изучавамо
касније у току школске године ***
Опажање, пажња
Учење
Памћење
Заборављање

7.

Осећај (осет) – прост чулни податак
(деловање дражи на рецептор)
Опажај – значење, искуство придодато осету
(смисао деловања дражи)
Осећај и опажај / део и целина
Дражи обрађујемо као адекватне (имамо одговарајућа чула) или
неадекватне (регистујемо их непрецизно постојећим чулима)
Утицај искуства на опажање
жута плава наранџаста
црна црвена зелена
љубичаста жута црвена
наранџаста зелена црна
Хелен Келер
Изолација (Mind Field)

8.

Принципи организације дражи:
(„ГЕШТАЛТ“– збир, форма, целина)
Илузије опажања

9.

Стање појачане будности и спремност
за обраду информација
селективна, усмерена, флуктуирајућа
изазвана активношћу ретикуларне
формације (у вези са таламусом и
лимбичким системом), читав организам
се припрема за пријем дражи
-
обим пажње: (7 +/- 2) податка
- повезана са другим когнитивним
процесима

10.

Чиниоци пажње:
- објективни (својства дражи - величина, облик, боја,
покрет, промена, нестанак и сл...)
- субјективни (мотивација, интересовања, емоције, ставови )

11.

Најобухватнији синоним је „искуство“
-
вербано, моторно, перцептивно
намерно, ненамерно
Релативно трајна промена појединца,
настала као последица активности
и искуства
Најважнији механизми учења су:
- сензитизација и хабитуација
- класично условљавање
- инструментално учење
- увиђање
- учење по моделу (угледање на узор)

12.

Сензитизација и хабитуација
- једноставни, биолошки значајни облици учења
Сензитизација – стање појачане осетљивости на
интензивне и/или важне дражи
Хабитуација – учење да се не реагује на слабе,
безначајне и/или понављајуће дражи

13.

Класично условљавање
- Павлов / пас
УД
(звоно)
БД
БР=УР
(храна)
(пљувачка)
Емоционално условљавање
- Вотсон / „Мали Алберт“
- брзо се стиче
- лако генерализује
- тешко гаси

14.

Инструментално учење
- Торндајк /мачка
- „закон ефекта“ – радње се
учвршћују или елиминишу у
зависности од последица које
производе
- Скинер/ поткрепљење, обликовање
понашања
Увиђање
- Келер / шимпанза
- увиђа се однос средства и циља у
проблемској ситуацији (наглост,
нема понављања грешке,
генерализација решења)

15.

Учење по моделу (угледање на узор)
- Бандура / деца
- извођење наученог зависи од последица које
доживи узор за своје понашање
имитација
(опонашање видљивих карактеристика и
активности узора)
идентификација
(поистовећивање са особинама личности,
вредностима, интересовањима)

16.

Опажање, пажња
Облици учења:
Хабитуација, сензитизација
Класично и емоционално условљавање
Инструментално учење
Увиђање
Учење по моделу
стр. 114-115; 128-131; 140-142; 174-183

17.

Садржаји наставних јединица:
- Успешно учење и трансфер учења
(стр. 186-191)
- Памћење (стр. 136-138;142-147)
- Заборављање (стр. 148-149)
обрађују се на часовима у групама на начин који
ће бити благовремено појашњен.